ИЗЛЕТ У МОСТАР

Јуче су ученици првих и других разреда наше школе у пратњи десетак професора отпутовали на једнодневни излет у два значајна града Босне и Херцеговине, Сарајево и Мостар. Из Милића смо се тачно у 06:30 часова упутили према граду Сарајеву, једном од градова који говоре о историјском и културном животу на просторима Босне и Херцеговине. Град , у чијем су развијању и развоју Срби одиграли недвојбено велику и значајну улогу. Посјетили смо: Вијећницу – универзитетску и градску библиотеку – симбол присуства Аустроугарске на овим просторима, Латинску ћуприју – мјесто са кога је Гаврило Принцип, члан Младе Босне, извршио атентат на престолонасљедника Франца Фердинанда, затим Саборну православну цркву, посвећену Пресветој Богородици – једну од највећих православних цркава на Балкану, Баш – чаршију – највећу туристички атракцију у граду Сарајеву, Гази Хусрев – бегову џамију – једну од највећих џамија у Босни и Херцеговини, Стару православну цркву, посвећену св. арханђелима Михајлу и Гаврилу, најстарији вјерски објекат у Сарајеву – национални споменик Босне и Херцеговине. Након разгледања поменутих објеката и краће паузе за слободне активности, кренули смо ка Мостару. Мостар нас је дочекао сунцем окупан и уз шум хладне Неретве нам је пожелио добродошлицу. Уживали смо у предивном погледу на извор ријеке Буне као и на запјенушане букове и брзаке поменуте ријеке. Видјели смо, прешли преко њега, скакали нисмо, чувени Стари мост. Посјетили стари дио града Мостара и уживали у љепоти и шароликости калдрмисаних улица. Задивљено смо посматрали камен свуда око нас, како су га стари зидари, мајстори, зналачки и умјетнички искористили и као подлогу за улице и као материјал за градњу кућа, зидова и мостова, али и као кровни покривач. Када смо кренули кући из Мостара са брда изнад Старог моста својом љепотом и грандиозношћу, сва умотана у мотке и даске скела око себе, срећан пут и позив да опет дођемо зажељела нам је Саборна православна црква. Као какав окамењени стражар налази се тик изнад старог Мостара и будно пази на све пролазнике и знатижељнике, позивајући све путнике намјернике да се на часак зауставе и одморе у сунчаном Мостару. Помало уморни, али неизмјерно срећни што смо уживали у дивним предјелима и разгледању два града бисера Босне и Херцегиовине, стигли смо, уз успутна задржавања кући, у Милиће око 22:30 часова. Понијели смо прегршт дивних успомена и по који купљени сувенир и направљену фотографију као трајну успомену на овај дивни излет. На крају овог текста желимо да се захвалим,о да се много захвалимо, у наше лично име и име свих наших ученика, нашим возачима Срећку и Саву који су и те како допринијели да овај излет буде не само диван него и крајње безбиједан и сигуран када је вожња у питању. Рекли смо им да их не мијењамо. Надамо се да су и они задовољни нама, нашим ученицима, културом понашања и нашом пристојношћу.